Петко Милетић и његова четворочлана породица живе у пречнику од скоро пет километара око свог "затвора" - куће.

Село Опрашке, на Косову и Метохији, на размеђи општина Клина и Исток. Петко каже да је на том месту „утамничио Тамару и Лазара“.

Очајан отац каже да му "ни сам Бог неће опростити што је Тамари (10) и Лазару (8) уништио детињство".

- Све је узалуд. Џаба и кућа и трактор и стока и десетак хектара пшеницом засејаних њива, када моја два „сунца“ живе затворена у четири зида без вршњака - прича Петко.

Каже да ће и сам полудети од самоће, јер нема од кога да чује српску реч, да види живу душу у пречнику од скоро пет километара од "затвора" - куће, у коме је, како каже, "утамничио Тамару и Лазара".

Вредан домаћин а заточен Србин

Те 2010. године бивши УНДП у Опрашкама је изградио 14 кућа. У њих се углавном уселило по једно - двоје стараца. Како је време пролазило, а помоћи није било, препуштени на милост и немилост разбојницима и убицама, повратници су после непуних годину дана отишли у избеглиштво, остављајући напуштене куће и имања.

- Повод масовном, поновном исељавању било је премлаћивање и покушај убиства једног повратника - каже Петко.

Остао је сам са двоје деце и супругом Снежаном, рођеном Крушевљанком, окружен опљачканим и углавном спаљеним домовима.

- Одлучили смо да останемо, јер смо се надали да ће се, ипак, неко вратити. Али, како време одмиче, све више схватам да сам својом везаношћу за родни праг уништио детињство својој деци, а плашим се и за њихову будућност - каже Петко.

Тамара и Лазар ни у двориште не излазе без пратње родитеља, јер се у непосредној близини Милетића населио Албанац из Албаније, који је заузео српско имање, стално шири посед и прети да ће им "ставити ногу за врат".

Како би их застрашио и још једном показао колико су непожељни, комшија је пустио вучјаке на Петкову децу. Деца су успела да побегну у кућу, али од тада у трку претрчавају двориште до трактора којим их Петко свако јутро вози до школе, удаљене око пет километара, у Осојане.

Милетићима су криминалци, како каже Петко, "с циљем убијања било какве наде у могућност опстанка", у три наврата крали пумпу за воду. Скидали су и односили око 230 метара самоносећег електро кабла са пумпе за воду у бунару, без кога ова упорна породица не би могла да опстане.

Бунарску воду користе само за техничку воду и напајање стоке. Воду за пиће купују, јер се плаше да ће им злотвори затровати бунар који Петко свакодневно обилази, проверавајући да није скинут катанац са бетонског бунарског поклопца.

Супруга Снежана је од страха за животе своје деце постала дијабетичар. Не жели да било шта каже, јер "слика довољно говори о безнађу у којем живи њено двоје деце".