Немачки конзулат у Приштини упозорио је на ''лавину азиланата са Косова'', пише „Билд ам Зонтаг'' (БамС), наводећи да дипломате захтевају хитну акцију немачких власти и верују да се тзв. ''Косово'' налази пред масовним егзодусом који се брзим мерама, пре свега Берлина, може зауставити.
''Колико је драматична ситуација показује и позив у помоћ немачког конзулата у Приштини од 3. фебруара, упућен Министарству иностраних послова у Берлину, где се каже да исељавање Шиптара са Косова и Метохије драматично расте'', пише ''БамС''.
У тексту о масовном, углавном, илегалном одласку Шиптара, најчешће у правцу Немачке, лист објављује бројне фотографије – од усамљеног човека са бебом у наручју у близини српско-мађарске границе, преко младих Шиптара на улици у мађарском селу Ашотхалом, такође, у близини српско-мађарске границе, до комбија, пуног “илегалних исељеника са Косова, које је открила српска полиција“ и косовске председнице Атифете Јахјаге, озбиљног лица и под кишобраном “која покушава да одврати своје сународнике од пута“.
“Билд ам Зонтаг“ пише да хиљаде људи напушта Косово и Метохију и да највећи број њих иде илегално у правцу Немачке, где их, према мишљењу немачких дипломата, “мами“ дуги административни поступак до протеривања назад у јужну српску покрајину.
Јахјага се “у једном драматичном апелу“ обратила својим сународницима да не напуштају земљу, пише даље лист, наводећи да само из Приштине “дневно 500 особа аутобусима креће према северној Србији“.
У ноћи, 30. јануара је “према потврђеним информацијама само на административном прелазу Мердаре 18 аутобуса прешло границу ка централној Србији“, пише лист, наводећи да на располагању путницима стоје и таксисти и да је цена карата порасла са 15 на око 100 евра.
Ако би се тренд одласка наставио, онда би месечно од 25.000 до 30.000 људи напустило Косово и Метохију, односно, у току једне године 300.000 људи, што је шестина укупног становништва, преноси лист процене немачких дипломата, који траже да се одбијени подносиоци захтева за азил у Немачкој хитно и без икаквог одуговлачења врате назад.
Немачке дипломате са Косова пишу централи у Берлину да се поступак повратка у земљу мора скратити и захтеви за азил грађана јужне српске покрајине, шиптарске националности, хитно разматрати и указују на то да су прошле године “пре свега припадници Рома и Ашкалија“ били ти који су долазили, а да сада креће и “средња класа“.
У писму немачких дипломата се, такође, каже да се међу људима прича да азилантски поступак у Немачкој још увек дуго траје, тако да људи неколико месеци могу да рацунају са “добром егзистенцијом“, а “БамС“ наводи да је у кафанама (на Косову) међу гостима доминирајућа тема “кад идеш за Немачку“.
Немачка статистика каже да су Шиптари са Косова и Метохије прошле године поднели 8.923 захтева за азил у Немачкој, што је за 101 одсто више него у 2013. години, показују последњи подаци Савезног завода за миграције и избеглице, према којима су од 10 главних земље, одакле стижу азиланти, пет са Балкана – Србија са својом јужном покрајином, Македонија, Босна и Албанија из којих долази око 30 одсто, од укупно 202.834 захтева, колико је било поднето лане у Немачкој.
Када је реч о повећању броја захтева за азил, драстичан пример лане је била Албанија, одакле је стигло 8.113 захтева, што је више него у 2013. години, када су грађани са албанским пасошем поднели 1.295 захтева, писала је штампа.
Током 1999. године, као и у току Другог светског рата, Немачка влада и режим на снази, пружали су изузетно велику помоћ шиптарским балистима, сецесионистима и касније терористима. Сада имамо ситуацију да баш ти "ветерани" (али не и ратни злочинци, њих међу Шиптарима на Косову и Метохији ''нема'') масовно желе што ближе под скут свог покровитеља. Данас, када они могу да бирају да их газда не храни из далека, већ би да из менталног азила дођу испред његове куће, тај исти газда је сав у паници - да ли ће моћи да их нахрани, да ли заиста жели да их нахрани или би само да чувају обијену и узурпирану кућу негде далеко?
Агенције
''Колико је драматична ситуација показује и позив у помоћ немачког конзулата у Приштини од 3. фебруара, упућен Министарству иностраних послова у Берлину, где се каже да исељавање Шиптара са Косова и Метохије драматично расте'', пише ''БамС''.
У тексту о масовном, углавном, илегалном одласку Шиптара, најчешће у правцу Немачке, лист објављује бројне фотографије – од усамљеног човека са бебом у наручју у близини српско-мађарске границе, преко младих Шиптара на улици у мађарском селу Ашотхалом, такође, у близини српско-мађарске границе, до комбија, пуног “илегалних исељеника са Косова, које је открила српска полиција“ и косовске председнице Атифете Јахјаге, озбиљног лица и под кишобраном “која покушава да одврати своје сународнике од пута“.
“Билд ам Зонтаг“ пише да хиљаде људи напушта Косово и Метохију и да највећи број њих иде илегално у правцу Немачке, где их, према мишљењу немачких дипломата, “мами“ дуги административни поступак до протеривања назад у јужну српску покрајину.
Јахјага се “у једном драматичном апелу“ обратила својим сународницима да не напуштају земљу, пише даље лист, наводећи да само из Приштине “дневно 500 особа аутобусима креће према северној Србији“.
У ноћи, 30. јануара је “према потврђеним информацијама само на административном прелазу Мердаре 18 аутобуса прешло границу ка централној Србији“, пише лист, наводећи да на располагању путницима стоје и таксисти и да је цена карата порасла са 15 на око 100 евра.
Ако би се тренд одласка наставио, онда би месечно од 25.000 до 30.000 људи напустило Косово и Метохију, односно, у току једне године 300.000 људи, што је шестина укупног становништва, преноси лист процене немачких дипломата, који траже да се одбијени подносиоци захтева за азил у Немачкој хитно и без икаквог одуговлачења врате назад.
Немачке дипломате са Косова пишу централи у Берлину да се поступак повратка у земљу мора скратити и захтеви за азил грађана јужне српске покрајине, шиптарске националности, хитно разматрати и указују на то да су прошле године “пре свега припадници Рома и Ашкалија“ били ти који су долазили, а да сада креће и “средња класа“.
У писму немачких дипломата се, такође, каже да се међу људима прича да азилантски поступак у Немачкој још увек дуго траје, тако да људи неколико месеци могу да рацунају са “добром егзистенцијом“, а “БамС“ наводи да је у кафанама (на Косову) међу гостима доминирајућа тема “кад идеш за Немачку“.
Немачка статистика каже да су Шиптари са Косова и Метохије прошле године поднели 8.923 захтева за азил у Немачкој, што је за 101 одсто више него у 2013. години, показују последњи подаци Савезног завода за миграције и избеглице, према којима су од 10 главних земље, одакле стижу азиланти, пет са Балкана – Србија са својом јужном покрајином, Македонија, Босна и Албанија из којих долази око 30 одсто, од укупно 202.834 захтева, колико је било поднето лане у Немачкој.
Када је реч о повећању броја захтева за азил, драстичан пример лане је била Албанија, одакле је стигло 8.113 захтева, што је више него у 2013. години, када су грађани са албанским пасошем поднели 1.295 захтева, писала је штампа.
Током 1999. године, као и у току Другог светског рата, Немачка влада и режим на снази, пружали су изузетно велику помоћ шиптарским балистима, сецесионистима и касније терористима. Сада имамо ситуацију да баш ти "ветерани" (али не и ратни злочинци, њих међу Шиптарима на Косову и Метохији ''нема'') масовно желе што ближе под скут свог покровитеља. Данас, када они могу да бирају да их газда не храни из далека, већ би да из менталног азила дођу испред његове куће, тај исти газда је сав у паници - да ли ће моћи да их нахрани, да ли заиста жели да их нахрани или би само да чувају обијену и узурпирану кућу негде далеко?
Агенције
Припремиле: КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.