Вести:

недеља, 15. фебруар 2015.

Миланко Полић: Колинда, Вучић,Томпсон, трице и кучине

недеља, 15. фебруар 2015. | Polić Milanko 0

На Марковом тргу окупило се (с коца и конопца), у част инаугурације новог Председника Хрватске Колинде Китаровић, велики број гостију из Хрватске и иностранства.


Међу званицама било је најразличитијих припадника политчке и јавне сцене: "и демократа и праваша", " и "народњака и социјал-демократа" и "комуниста и фашиста". Било је ту различитих персона: од "озбиљних и смешних" до "лепих и ружних". Само, (као што претпостављате), није било
"нормалних". Јер, "нормални" никада не би ишли на инаугурацију председнику једне државе која подржава злочиначку акцију "Олуја" (као и друге усташке злочине) и за пријатеље има такве  злочинце као што су Бранимир Главаш, Томислав Мерчеп и други.

У ВИП ложи Колинде Китаровић налазиле су се такве "људске величине" као што су: Марко Перковић Томпсон, Велимир Бујанец, Томислав Мерчеп, Томо Хорватинчић, Ђуро Глогошки, Јосип Клемм, Милан Бандић...(да не набрајамо даље).

Да кренемо редом и кажемо неку реч о овим ликовима који су (ни мање ни више) него ВИП гости на овом малограђанском кичерајском  скупу и најближи сарадници и пријатељи новоизабраног хрватског Председника:

Марко Перковић Томпсон опевао је, подсетимо, злочине концентрационих логора из времена НДХ у песми “Јасеновац и Градишка Стара” уз речи “Ој Неретво теци узастрану, носи Србе плавоме Јадрану”.

Уз Томпсона, у ложи за посебне госте нашао се и Велимир Бујанец, контраверзни десничар и водитељ ТВ емисије Бујица, осуђен на 10 месеци затвора, условно на три године због плаћања секса једној проститутки кокаином.

Инаугурацију су с повлашћених места пратили Ђуро Глогошки и Јосип Клемм, који су широм раширених руку дочекали повратак осуђеног ратног злочинца Бранимира Главаша, који је ових дана, заједно с ХДССБ-ом, добио велику количину медијске пажње због јавног позивања на мржњу, те хушкање јавности на Србина Милорада Пуповца путем друштвених мрежа.

Међу посебно уваженим званицама налазио се и Милан Бандић, против којега је Јавно Тужилаштво Хрватске пре неки дан подигло оптужницу због незаконитог финансирања Удружења “У име обитељи”, у којем је причињена штета у износу од 308 хиљада куна.

Против још једног посебног госта инаугурације води се судски процес. Наиме, Томиславу Мерчепу суди се због његове улоге у ратним злочинима над цивилима у Пакрачкој Пољани. Тужилаштво тврди како је за злочине одговоран лично он и његова војна формација звана "Мерчеповци". Мерчеп се појединачно терети за пљачку, одвођења и убиства српских цивила са загребачког, кутинског и пакрачког подручја.


Шта нам све ово говори?

Говори нам о томе колико је политика Србије, оличена у лику и делу српског Премијера Александра Вучића, далеко отишла у издаји и понижавању сопствене земље и свог народа. Још се крв српске нејачи није ни "слегла" у Пакрачкој Пољани и Книнској Крајини (да друго не помињемо), а српски Премијер се већ "грли и љуби" са новим хрватским Председником, која све ове злочине не само да подржава, него и велича.


Докле више?
Докле издаје?



Докле ћемо трпети Премијера који неће да поштује српске жртве и који се "спрда" са сваком озбиљном критиком која иде у правцу да се са Хрватском не морају имати тако присни и "братски"односи, на штету српског националног интереса.

Кад год је Србија имала присне односе са Хрватском, Србији се то обијало о главу и није добро пролазила. Напротив, Хрватска је користила све бенефиције таквог потчињеног односа  и понашала се према Србији увек дрско и арогантно. Чак је ишло и дотле да је Председник Хрватске испољавала и јавне територијалне претензије према српској покрајини Војводини.

Ниједна фирма из Србије не може да послује у Хрватској, а Србија је широм отворила врата свог тржишта за хрватску робу. Погледајмо само Мишковића. Без обзира да ли ко волео или не Мишковића, он је Србин, који је капитал стекао у Србији. Премијер Србије је хапсио Мишковића и гушио његов рад у Србији, а форсирао и давао подршку хрватском бизнисмену Тодорићу. 

Да не причамо о нашим глумцима, певачима и слично. Ниједан од њих не може "нормално" да гостује у Хрватској, док су у Србији препуне хале кад гостују хрватски певачи и глумци. 



Срамота коју нам наносе други кад нас отворено понижавају, вређају и мрзе није проблем, не боли толико и Срби су на то навикли. Оно што боли је кад Премијер Србије, којег је српски народ изабрао на ту функцију, саучествује у тој мржњи и такав однос прихвата као нешто нормално и пожељно.

Да закључим:

Одласком на инаугурацију новог хрватског Председника, српски Премијер, не само да наставља да понижава и вређа српски народ, него забија глогов колац у само срце српског националног бића и поништава све вредности досадашњег српског духовног развоја.

Мало ли је?

               

Пише: Миланко Полић                          

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине