Вести:

Monday, February 16, 2015

Раскринкавање „клајновања“

Monday, February 16, 2015 | КМ новине 0

Већ деценијама пратим иступања Ивана Клајна у штампи, у којима он – у почетку заобилазно, опрезно и прикривено, а касније све слободније, отвореније и дрскије – заговара напуштање српске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом.



Почео је са похвалама „штедљивом икс“. Није помињао „штедљиве 'ја', 'ју', 'јо', 'је', 'шт', 'шч'“, него само „штедљиво икс“, чиме је заобилазно наводио људе да батале „расипничку ћирилицу“ и определе се за „штедљиву латиницу“. Па је као узгред спомињао да се ознаке за мерне јединице „по могућности“ пишу латиницом, и тако, у сваком наредном појављивању све отвореније се опредељивао за туђе писмо на рачун ћирилице. Док коначно није отворио карте и јасно рекао да „двоазбучје није никакво „богатство“, него несрећа и трагедија (што ми чувари ћирилице одавно тврдимо!), и да би се требало вратити једноазбучју, али на – латиници“. Међу лингвистима србохрватистима, који по принципу „купус гледа, месо вади“, смишљено замајавају народ подвалама о „равноправности писама и богатству двоазбучја“ док истовремено све чине да у тој „равноправности“ ћирилица нестане, Клајн је бар једини искрен, и отворено предлаже – пресловљавање српског народа после хиљадугодишњег коришћења ћириличног писма.

Додуше, исто то потајно прижељкују и остали лингвисти, али се устручавају да то отворено кажу, па се без изузетка служе истим методом – подвалама. У недавном наступу на РТС Иван Клајн је оправдавао потискивање ћирилице од стране латинице, па је навео и своја „образложења“, што се у маниру српских лингвиста увек своди на – подваљивање, које сам ја назвао – клајновање. Па да пођемо редом и образложимо свако од наведених „клајновања“, Клајнових и лингвистичарских подвала.

а) „Латиница и ћирилица нису у истом положају, нису симетричне“

Он признаје да латиница потискује ћирилицу, али не прихвата да је то последица деловања Ватикана и југословенских и српских комуниста – што ми чувари ћирилице тврдимо – него је то наводно „ зато што латиница и ћирилица нису у истом положају, нису симетричне“. А како је дошло до те „несиметричности“, то лукаво прећуткује да би подвала могла да прође. Клајн овде садашње стање узима као свршени чин, као нешто што „траје од када Срби имају писменост“. Подмукло прећуткује вишедеценијско организовано насиље над ћирилицом и смишљен, планиран, организован, финансиран и контролисан рад партијских, државних органа, школског система, ЈНА, научних, културних институција, катедри за српски језик, телевизије и целокупног живота у Југославији који је довео до ове несиметричности на предвиђеном путу ка коначном пресловљавању српског народа. Овде Клајн очекује да се злочин исплати и да неће бити раскринкан. Погледајте примере Македоније, Бугарске, Русије, Украјине, Белорусије… Шта је са том „несиметричношћу“ тамо? Њима њихове власти, ни преткомунистичке, ни комунистичке, ни посткомунистичке нису подваљивале „равноправност писама и богатство двоазбучја“, као што су то југословенске и српске власти и њихови лингвисти као „извођачи радова“ подваљивали српском народу. Српска деца су се рађала и одрастала у инсценираном и диригованом окружењу искључивости хрватске латинице уз подвалу о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, па су одрасла на заблуди о томе шта је „наше писмо“, па се данас туку за туђе у уверењу да бране своје, и то је довело до несиметричности о којој Клајн говори, а што он подмукло прећуткује.

б) „Латиница вам је неопходна за енглески, за латински, за већину страних језика који се уче код нас“

Овде има зрно истине и много лажи и подвала, само је питање колико ко може да види и колико је способан да препозна подвалу. Овде је једино истина да нам „латиница треба за латински језик“, а све остало је – клајновање. Која латиница нам је потребна за стране језике? Иста као и у предјугословенској Србији – латинска абецеда и одговарајуће националне латинице у складу са одабраним језиком – француска, немачка, шпанска, норвешка, пољска, мађарска… Када сам ја у петом разреду основне школе (1957/58) почео да учим француски језик, већ сам знао хрватску латиницу, коју смо према Новосадском „договору“ из 1954. г. ми у Србији учили као друго писмо (друга је ствар колико су Хрвати према истом том Новосадском „договору“ заиста учили ћирилицу као друго писмо!), али ми та хрватска латиница није била ни од какве користи за француски језик, и све једно сам у првој лекцији морао да учим писмо језика који ми је додељен! А то је била француска латиница, а не хрватска латиница коју Клајн потајно жели да нам ували! Друга деца су из истог разлога учила руску ћирилицу или немачку латиницу. Енглески се тада код нас није учио. Дакле, под видом „страних језика“ подваљује нам се хрватска латиница. У ком страном језику који се код нас уче постоје слова Ž, Š, Č, Ć, Đ? Да ли сад видите у чему је подвала? Да ли сад знате шта је то „клајновање“?

Данас има много Срба који не прихватају изразе „српска ћирилица“ и „хрватска латиница“. Да им помогнемо да виде о чему се ту ради:




Разне ћирилице, па и српска, разне латинице, па и хрватска.

Да ли је „латиница неопходна за формуле у математици, физици, хемији“? Или можда није... Да ли је уопште неопходна у медицини? Сигурно ћете се изненадити када будете сазнали у којој мери се користи ћирилица у науци, медицини и широко прихваћеним технолошким уређајима попут мобилних (преносивих) телефона. Латински у медицини? Одговоре на сва ова питања, која ћете сигурно доживети као откриће неке мистерије, наћићете када кликнет на страну Чувара Ћирилице!

Post a Comment

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.