Вести:

среда, 03. децембар 2014.

М. Зарковић: Вучићу, Чедо!

среда, 03. децембар 2014. | КМ новине 1


Отворено писмо председнику Владе Србије, подстакнуто – између осталог – и бригом за његову сигурност (у преводу: није Вулин једини).
...
Пише: Миодраг Зарковић

Александре Вучићу, ако вам је стало до тога да живи дочекате тај привредни опоравак који обећавате да само што није, морали бисте под хитно да појачате мере личног обезбеђења: може бити да вам неко ради о глави, и то веома озбиљно. Видите, наиме, да вас Чедомир Јовановић подржава из све снаге. Рукама и ногама се бори да вас заштити. Ево, и последњег дана новембра, у емисији Драгана Бујошевића „Став Србије“ на „Првој“, режао је на сваки макар и наговештај сувисле критике или оспоравања ваше политике (изузев једног питања, али о томе нешто касније).

Ни за кога се Јовановић није толико залагао још од – Зорана Ђинђића. А ви, Вучићу, знате како је прошао Ђинђић. Као што бисте морали да знате и какву је улогу у заташкавању праве истине о Ђинђићевом убиству имао управо Јовановић, без обзира на то колико се покојнику на верност заклињао ономад или данас.




Вероватно се тешите оним да неће гром двапут у исто место. Али, није овде реч о грому, већ о Чедомиру Јовановићу. Тај је истрајан једино у томе где удара. Знате, кад вас он у нечему толико страствено бодри, можете бити сигурни само у две ствари: 1) ви радите нешто погубно по Србију, и 2) метак који ће да вам раскомада срце неће доћи из Гепратове.

Погледајте, уосталом, шта се десило са „Јужним током“ чим га је Чедомир Јовановић похвалио. У споменутом „Ставу Србије“ је, на изненађење многих па и самог водитеља, изјавио да би он градио „Јужни ток“ упркос противљењу Европске уније. Кад су то чули, Руси су схватили да је ђаво однео шалу и да нешто свакако није у реду ако је председник ЛДП-а у нечему сагласан с њима, те су, за сваки случај, муњевито одлучили да обустављају „Јужни ток“ до даљњег.

Иначе, то што Чедомир Јовановић наново, после вишемесечног одсуства, не избија из гласила, говори да се српски национални заплет приближава каквом новом усијању. Исто то, чак и гласније, наговештава његов предлог вама да распустите садашњу Владу и у новој, „ослобођеној партијских квота“, окупите неке „способне људе“. Својствено Јовановићевим предлозима, и овај је увредљив по здрав разум. Такође својствено Јовановићу, он и не очекује да га ви послушате. Није то ни изговорено да би било прихваћено, већ да би било правилно схваћено – као претња.

Ево и зашто вам прете, Вучићу. Протеклих месеци сте извесно приметили силне анализе чији је заједнички закључак био да Запад, чак и када би хтео, не може да вас скине са власти још неко време, просто зато што нема кога да постави уместо вас. Ваши такмаци су, вели тај правац размишљања, преслаби не само да вас угрозе, већ и да би после вас управљају државом, па Запад мора најпре да створи будућег предводника Србије пре него што са тог места уклони вас. Судећи по томе што су „аналитичари“ у вашем власништву били сагласни са нареченим, у такав однос снага поверовали сте и сами, па је Запад из замрзивача извукао Јовановића. Да вас подржава, дабоме, у даљем понижавању пред Западом; али и да вас подсети на то да слуге не смеју да се јогуне газди, чак ни уколико су успеле да уклоне све остале слуге.

„Способни људи“ окупљени у влади „ослобођеној партијских квота“ – баш то ће, Вучићу, да вас замени, ако они који су вас довели на власт процене да им више нисте од користи. То вам они поручују преко Јовановића. А у вашу употребљивост сумњају још од војне параде.

Кратко речено, више вам нимало не верују. Истини за вољу, никада и нису. Зашто па би?! Јесте ли можда познати по постојаности, непопустљивости или, далеко било, искрености? Колико је поуздана ваша реч? На крају крајева, ако ико зна колико је јефтино ваше преумљење, то знају Западњаци. Мислите ли да су се сада збиља ослонили само на то да ви више нећете мењати усмерења?!

Уозбиљите се, Вучићу. Људима који се преко ноћи одрекну свега у шта су се дотле заклињали нико не може да верује, нарочито у тренутку када „Стрижи“ грме небом поврх Београда. Сва је прилика да је Владимир Путин знао какав ће раздор да изазове војном парадом, па ју је зато и захтевао. Знао је Рус да је, после „Викиликса“ и Сноудена, америчко споразумевање са сопственим слугама значајно отежано, те да нећете бити у прилици да од својих наредбодаваца добијете правовремени савет у вези с војном парадом, због чега ћете ви лично морати да донесете одлуку о томе хоћете ли је одржати или не.

Вучић са командантом гарде Охаја Дебором Ешенхурст

Као и увек када одлучујете сами, без Монтгомерија или Кирбија, тако сте и овог пута постигли управо супротно од оног што вам је била крајња намера. Параду сте прихватили, мислећи да ће Запад имати разумевања. Чак вам је деловало да се све савршено уклапа у ону лакрдију коју вам је Запад наложио да играте – о држави која се редовно и беспризорно подаје Западу, али је истовремено одан пријатељ Русији. (Не мислите ваљда да, с изузетком Јова Бакића, ико пунолетан искрено верује да постоје некакви страшни притисци у погледу санкција Москви којима се ви као смело супротстављате?!) На ваше запрепашћење, та лакрдија више никог не занима. Ни Запад, али ни Кремљ. Где пролете „Стрижи“, ту лакрдије не расту...

Отворено...
Уопште, када нека ствар дође до војске, престају све играрије. Ви изучавате Вебера па вам је, тако паметном, тај наук промакао, али Запад и Кремљ знају за цаку. Зато се, ако се присетите, Мајкл Кирби онако хитро био побунио против војне параде за Путина. То што се ви „опирете притисцима да уведете санкције Русији“, то вам никад није пребацио; зато што ни притисака, па ни опирања, дотад није ни било; али се против параде био изјаснио врло одмах и врло оштро.

Тог часа је почео да се руши ваш свет. Готово је с циркуским представама, од вас се сада захтева сврставање на страну Запада. Чувени притисци, којима сте се ви онако јуначки опирали док их није било, сада стварно постоје. И зато се Американци сетише старог, доброг Чеде Јовановића. И пустише га да вам „помогне“, тако што ће да вас хвали по свим осталим питањима, осим у вези са санкцијама Русији, за које се већ заложио у поменутом „Ставу Србије“:

„Па да, да“, јасан је био Јовановић када га је Бујошевић, на самом крају емисије, упитао да ли би он увео санкције Русији. „А је л` можемо да поставимо питање које су то санкције? Је л` се расправља о томе у Србији? Је л` успео неко да седне на две столице? Зашто то само ми покушавамо?“

За оне са јефтинијим улазницама, неки секунд касније поновио је да се треба прикључити санкцијама:

„Зато што зависимо од Европе, а не од Русије. Од Европе зависимо. Наша деца, будућност ове земље. Окружени смо Европом, упућени смо тамо. Нисмо ми за то одговорни. Извини, Путине  санкције! Да. Неће моћи твоји тајкуни да држе паре у нашим банкама. Не знам да ли је неком пало на памет од њих да овде држи паре. Нећете моћи да дођете на Копаоник код Костића у `Гранд`, као што не можете ни у Кушавел. Ја мислим да их баш брига за `Гранд`, али да би баш волели да иду у Кушавел за Нову годину. Али бих правио Јужни ток. Доста су нас намагарчили они и други који су се играли економије са НИС-ом, правио бих Јужни ток.“

Кад га је водитељ прекинуо примедбом да Европска унија не одобрава Јужни ток, Јовановић је зазвучао готово вучићевски:

„Е, правио бих га! Јер тај гас не може да дође до нас ако не прође кроз ту Европску унију. Па кад се они договоре нека дође. А ми би узели тих 200 милиона колико смо бацили у страну зато што нисмо почели да радимо на инфраструктури.“

Према томе, Вучићу, видите да нисте ви једини који може да киднапује туђу политичку платформу. Оно што сте ви отели другосрбијанцима, то исто сада може Јовановић да приграби назад од вас: „Е правио бих Јужни ток, иако ми ЕУ брани!“ Утолико лакше зато што су те платформе, којима се вас двојица тако полетно поигравате, лажне и празне. Вама је било лако да присвојите другосрбијанску идеологију, зато што ту никакве идеологије било није: од када је света и века, у сваком друштву нападнутом споља јављају се бедници који једини спас виде у издаји;
Србија је само била претерано лакомислена када је њиховом кукавичлуку приписивала некакву смисленост.

Исто тако ће и вашу „политику“ неко да преотме као од шале. Можда баш Јовановић, који би у тај подухват кренуо са потпуно супротног почетног положаја у односу на вас. Ви сте пре напуштања СРС имали подршку бирача, али никакву наклоност амбасада. Код Чеде је обрнуто. Али му је ваша двоипогодишња владавина утрла пут. Он више није неприхватљив вашим гласачима. Ви сте – и то је, од ваших многобројних грехова, убедљиво највећи – навели људе да, гласајући за вас, гласају и за границу према Косову и Метохији, и за „бриселски споразум“, и за сумњиве споразуме са Арапима, и за диктате ММФ-а, и за Београд окупиран зарад „Параде поноса“... Неко после вас, можда баш Јовановић, треба још само да дода санкције Русији. Иовако нам председник ЛДП-а објашњава да то и нису неке санкције, јер се тичу само „Путинових тајкуна“ и њиховог зимовања.

И зато се, слободније говорећи, убудуће добро пазите кад улазите у зграду Владе. Али, упамтите, метак увек долази са оне стране са које Чедомир Јовановић одвраћа пажњу.

Ако ћемо искрено, постоји само један начин да такву судбину избегнете: послушајте Јовановића и распустите Владу. Још важније, распустите и себе.

Храбри и мудри какви јесте, ви у овом тренутку вероватно настојите да се поново нагодите са Американцима, верујући да се тиме спасавате. Грешите, тиме само одлажете неизбежан крај до неког следећег чвора на којем ћете се запетљати, а Србији настављате да наносите несагледиву штету. Једини излаз је у томе да се повучете. Што би рекао онај који вам је створио странку: скратите себи мандат.

Чак ће и крволочним Американцима бити тешко да вам науде у том случају. Као што би им, поготову због руског утицаја који се срећом све више осећа на овим просторима, после ненаданих избора било далеко теже да науде Србији. Десило се, ето, да се ваш национални и ваш лични интерес најзад поклопе.

Две и по године се играте државника, Александре Вучићу. Доста је било. Можда сте за нешто и даровити, али за вођење Србије никако нисте. Ако сте до сада то пропустили да увидите, недавно сте уз последњу опомену добили и необорив доказ: подржава вас Чедомир Јовановић.



Миодраг Зарковић за КМ Новине 




 Миодраг Зарковић, новинар из Београда, је један од ретких српских новинара који снажно држи до свог става и праведног погледа на свет који се, пре свега заснивају на објективном и бескомпромисном приступу темама.

 





Share/Bookmark

1 коментар:

  1. Сјајни Зарковић можда прави само једну грешку; вероватно мисли да смрт више боли него одлазак са власти. Не смрт је тренутак, а одлазак је бескрајни круг понижења. Али Зарковић мисли као нормалан човек, не као неко ко се домогао власти.

    ОдговориИзбриши

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.