Вести:

понедељак, 3. новембар 2014.

Николић у Србији критикован због неодласка на војничку свечаност са тзв ''независним Косовом''

понедељак, 3. новембар 2014. | КМ новине 0

До скора се могао користити термин "сраман" за одређене текстове поданички написане према Западу али се данас без проблема може увести нови термин - "бестидан". Прилика да се види како све операције у Србији води један центар.
...
Председник Републике Србије, Томислав Николић одлучио је да не присуствује церемонијама у белгијским градовима Њупорту и Ипру, 28. октобра ове године, због чињенице да ће тамо бити представљени и симболи самопроглашене "државе" Косово.

Кабинет председника издао је и додатно саопштење у ком је скренута пажња организатору да „ова мањина (албанска) није имала улогу у Првом светском рату, која би је сврстала у ред победника и изједначила њен третман са Србијом“.

Одмах су се јавили они који у Србији сматрају да је свако игнорисање непостојеће независности јужне српске покрајине Косова и Метохије, недопустиво и да јако штети поданичком статусу кога је актуелни премијер учврстио и диктира као апсолутни.

Једина легалност којом се поступак председника Србије оправдава јесте - неуставни Брисеслки споразум, по аутору текста "Вечерњих новости".

Др Данило Шаренац. Кад се историја "исплати".

"Чини се да је у значајном делу јавности остао горак утисак и да има пуно оних који сматрају да је неко морао да представља и пале српске ратнике" кажу ове новине. Наравно, не наводе коме се то чини, који то значајан део јавности који се било где огласио и ко се то изјаснио о горком укусу бојкота углавном убица српских војника из тог периода током повлачења ка Крфу.

Покушавајући да укажу на улогу националних мањина у српској војсци током Првог светског рата "Новости" кажу:  Кроз српску војску је прошло 707.000 мушкараца, а међу њима је било и неколико десетина хиљада младића из Нових области тј. територија које је Краљевина Србија ослободила у балканским ратовима. Међу њима је било Срба, Рома, Јевреја, Македонаца, Бугара, али и више хиљада Албанаца, Турака и Бошњака.

Осим што су за "Новости" Срби са Косова и Метохије "национална мањина у српској војсци", ту су још и "Бошњаци". Они, као нација, никада нису постојали а чак и данас је њихов идентитет, не само за науку и политику, већ и за њих саме споран и конфузан. Та "нација" је тек терминолошки "створена" у другој половини 90-тих година када се Западној јавности, за потребе оправдања агресорске политике према Србима, покушавало представити постојање одређене заједнице којој су Срби претња јер "није српска".

Даље се прецизно наводи: О овој теми још увек нема систематских истраживања, али се поуздано зна да су Албанци са Косова и Метохије позивани у српску војску од краја 1914. године. Дакле - нема систематских истраживања али има поузданих сазнања?

Шиптарски побуњеници на Косову и Метохији 1912. године.
 Као оправдање за "неиспитане али поздане тезе" наводи се случај организовања искључиво муслиманских пукова. Као пример се може навести ситуација из јуна 1915. године. Тада су трупама Одбране Београда пристигла 3.042 регрута мухамеданца, који су потом распоређени у српски 10. и 19. кадровски пук. Ови војници су са мајором Гавриловићем бранили Београд 1915. године. Да, то је несумњиво тачно али никако не може говорити о Албанцима са Косова у том случају, што и сами не тврде.

Долазак Албанаца у српске редове помињу и многи савременици. Тако је поручник Младен Жујовић, у свом дневнику јула 1915. године забележио следећу сцену на Ади Циганлији.

„Попуњавајући се све се више комбинујемо. Добили смо 12 косовских Арнаута. Не знају ни речи српски. Војску нису служили, старији су људи. Муслимани су, и једино што траже јесте да засебно кувају и једу; све им друго право. Изашло им се у сусрет". 

Мањина због које треба погазити све државне законе, достојанство и правду свела се на 12 Арнатута са Косова? То је бројка, са којом се не зна ни да ли је дезертирала или шта већ је урадила, која оправдава самопроглашеност тзв "независности" српске територије коју су српски војници крвљу ослобађали, бранили, страдали на њој?

У историјским изворима спомиње се храброст муслимана у београдским борбама 1915. године, где се посебно истакао нпр. десетар Шемса Мидовић из Новог Пазара. По окупацији Албаније аустроугарске власти су укључиле локално становништво у своје ратне напоре, а готово је извесно да је слична политика примењивана и на Косову и Метохији. На тај начин део косовских Албанаца борио се на обе стране у рату. И ово је најјачи аргумент на који се "Новости" позивају терајући Николића да оде на такав скуп, изруга се српским жртвама и онима од пре 100 година али исавременим на Косову и Метохији, и присуством ода признање нечему што нити има заслуге нити постоји као корпус који би се могао тако посматрати.

Наредна комеморативна свечаност у Белгији, 11. новембра 2018. године, биће велика прослава у славу коначног краја рата.

"Чини се да представници Републике Србије не би смели себи да дозволе да им било ко ускрати долазак овога пута. До тада има и довољно времена да се сви они које је историја на своју штету изоставила у њу и врате" пишу "Вечерње новости". Тај стил је и термин "срамотно" превео у - бестидно писање!

  
Превазићи злочине Шиптара над Србима зарад указивања поштовања "заједничким жртвама" Првог светског рата, каже др Шаренац.

Шта би уопште могао да буде довољан разлог да се погази сопствена државност и достојанство, људско и национално, да би се онима који су се борили уз Аустромађарске крвнике ода почаст као некаквој држави док Срби још увек крваре под неумољивом мржњом шиптарских сепаратиста?

Аутор овог текста у "Новостима" је извесни др Данило Шаренац, научни сарадник "Института за савремену историју", који међу своје одабране чланке наводи урадак из 2006-те године када је дипломирао - "Утицај историјских околности на фудбал у Југославији. Пример каријере Милана Рајлића (1915–1952). Ово је објављено у Годишњаку Београдске отворене школе (БОШ) која се труди да званично представи "Европску унију као највећег донатора у Србији" што је апсолутна бесмислица. Осим ако не рачунају у то грантове које лично добијају за промовисање ЕУ. Осим тога БОШ у својим бројним циљевима истиче "промоцију и оснаживање партнерстава између организација грађанског друштва, цркава и верских заједница, етничких заједница и јавних власти у областима интеркултурног дијалога, толеранције и помирења". Затим "подизање свести о улози религије и идентитета у савременом грађанском друштву те формирање мреже покретача и носилаца друштвених промена". Дакле, извесни др Шаренац је те горе лист.

ИСИ - Институт у коме тренутно др Шаренац обитава као научни сарадник, такође "тежи да постављањем високих научних стандарда постане лидер у овом делу Европе". "Ствара се мрежа знања компатибилног са образовним стандардима ЕУ кроз сарадњу са сродним институцијама у организацији домаћих и међународних конференција, конгреса, семинара, научних и стручних састанака из области историје, наставе историје и историографије 20. века" каже се у статуту ИСИ-ја.

Спаљени конак Пећке патријаршије, 16. март 1981.
Народски речено, овај Институт је изабрао да буде пионир и ударник у споровођењу идеје о промени свести српског народа и то управо о оном временском периоду када се покушавају драстично променити ствари на штету Срба (а гле случајности, у корист шиптара) и када су од многих извршени злочини над српским народом чије сразмере нисмо у стању тренутно да сагледамо јер све то још увек траје и развија се.

Од свог оснивања овај Институт перфидно неутралише и доводи у исту раван улогу српског народа, вере и културе унижавајући је у односу на светске и понајвише европске трендове, окружење и политчке интересе.

На крају, текст није интервју већ ауторски текст у "Вечерњим новостима", гласилу које је у већинском власништву Милана Бека коме је недавно премијер Вучић спектакуларно предао железницу на управу (и коришћење). Ионако је све њих управо Николићева кампања и лажна обећања, да ће се борити за а не потив српског Косова, довела на позиције на којима се налазе. Разлика једино у раскораку и темпу што ствара лажни утисак о другачијим ставовима.


Позитивно у овом тексту је то што Шаренац за свечаност 2018. године упозорава да би представници Србије требали раме уз раме да стану са сарадницима Аустромађарских злочинаца и ода пошту пре свега њима а то доказује да прича око Косова и Метохије никако није завршена. Нити на нашу штету нити у корист Шиптара и да то упркос труду свих умешаних, не може тако лако да се деси.

Те 1918. дочекали смо коначно ослобођење, можда је то коначно тренутак да се 2018. то ослобођење до краја изврши и да се српска држава окрене свом просперитету и владавини права. Тада ће свако кушати од плодова онога што је у међувремену сејао.


Припремиле: КМ Новине

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине