...
У сваком призору приметио је два трага стопала у песку , један је припадао њему, а други Господу. Када је последњи призор његовог живота бљеснуо пред њим, он се окрену да погледа стопала у песку. И тада примети ,да је многo пута, дуж стазе његовог живота, само један траг стопала. Примети да се то, такође, дешавало у најтежим и најтужнијим временима његовог живота. Ово му засмета и он упита Господа о томе: "Господе, Ти рече, да када одлучим да те следим, да ћеш ходати самном читав пут, али сам приметио да у најтежим временима у мом животу, има само један траг стопала. Не разумем зашто ме остављаш када си ми најпотребнији.Господ му одговори: "драго моје дете, Ја те волим и не остављам. Кроз време твоје кушње и патње, када видиш само један траг стопа, то је када Сам те носио".
Припремиле: КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.