...
Један монах - подвижник причао нам је следеће: „Ђаво превасходно хоће да нас спречи да се молимо. Чим неко почне да се моли, непријатељ покушава да помислима и разним маштаријама развеје његов ум. Уколико на тај начин ништа не постигне, појављује се он сам, само и једино зато да би нас узнемирио и приморао да прекинемо молитву. Једног дана, кад сам клекнуо на колена да бих се молио, иза мене се појавила јака светлост. Разумео сам да је то ђаво. Нисам обраћао пажњу и наставио сам непомућено да се молим. Са моје леве стране, на растојању од једног метра, појавила су се два ђаволчића. Почели су да плешу и да играју покушавајући да ме засмеју...” Поред свог великог подвижништва, сједињеног с најдубљим смирењем, подвижник Тихон поседовао је и дар непрестане молитве, која се настављала чак и кад спава. „Кад се молиш”, говорио је он, „молитва треба да се сједини са срцем, као када лепком залепиш две ствари.”Он је рекао и следеће: „Пре него што започнеш неко дело, треба да се помолиш Богу говорећи: 'Боже мој, дај ми снагу и просветли ме". Кад завршиш, треба да кажеш: 'Слава Богу!'
Припремиле: КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.