Вести:

среда, 6. август 2014.

Евгеније Капустин: МОЛИТВА ЗА КОСОВО

среда, 6. август 2014. | КМ новине 3

Косово и Метохија у људској души буде сећања на страдање али и свест о праведној жртви и трновитом путу.
...
 
Србима се данас сугерише, препоручује, предлаже и за одустајање од трагања за снагом у истини сопственог националног духа, нуде силне материјалне погодности. Насупрот томе, приврженост вредностима које Косово кроз историју, уметност и културу чува и преноси на генерације, гуши се на сваки могући па и незаконит начин. Немогућност материјалног одржања и биолошког опстајања на тај начин, приморава многе да с ману Косова и Метохије као мотиву своје посвећености. 
 
У извесној мери то јесте али потпуноси немогуће је утишати глас који вековима као благ ветар изазива језу у костима и опомиње. Ако не довољно међу Србима он се може чути од Руса.
 
Представљамо песме руског песника Евгенија Капустина о Косову и Метохији.
 
~*~
Молитва за Косово

Пут до истине је сложен
Кô неба прибежиште,
О, помилуј нас, Боже:
Срце сигурност иште.

Без лажи и сагињања,
Ниже не смемо пасти
Да крв нас не прогања,
Боже, у твојој смо власти.

Док хорде земљу пале,
Ми смо Божји војници;
Редови – сила мала –
Криви у туђој кривици.

Ал' без бола вере није,
Носити крст то је дар;
И без воље Божије
Нико не угаси пожар.

А хорде пале цркве,
И света земља гори;
Браћи опет узеше све,
Ал' око им још зазори.

Кад душмана све је више –
Боже, не остављај нас саме;
Дај сунца усред кише,
Изведи нас из таме.

Душмани надиру свуда,
Сами ђаво њихов је брат,
Просуше семе блуда
И нејачи ломе врат.

О, дај нам снаге, Боже
За душе и тела спас,
Сустати се не сме, не може –
Кад нит вечности је код нас.
 
~*~
 
Косовско причешће
 
Христове крви Света тајно,
Причести ме крвљу мојом
За памћење ново – не сјајно
У цркви с друкчијом бојом.

Причести све душе слободе
Кроз сурове бодље границе,
Народ су шчепале сподобе –
Што крију своје право лице.

Заборављају глас сопствени,
Из џепа душе ваде и кољу,
Кроз уши трнови прободени:
На Балкану, на косовском пољу.

Али пали су знак који зове:
Сву децу да би стасала брже,
Све вернике крви Христове
И све који се те вере држе.

Да причесте дух вечно пламан
И отерају страхове кo дим,
Да зора истопи бес њин сраман –
И живот не зажали ни за чим.
  • С руског превео Анђелко Заблаћански

Евгеније Александрович Капустин

Рођен је 19. септембрa 1984. године у Петрограду.

Дипломирао је на Петроградском државном техничком универзитету. По професији - инжењер система за аутоматизацију морнаричког инжењерства.

Издао више радова и неколико збирки песама.

Добитник дипломе међуколегијални конкурс за дан Свете Татјане 2007-2008, из духовне поезије.
Три пута победник музичко-поетске манифестације "Догађаји у Елагину" (2009 - 2011)
Диплома на такмичењу једне песме у лаври Александра Невског (2009)
Добитник дипломе поетског конкурса под називом КР, која је спроведена од стране руског музеја (2011).
Диплома на конкурсу посвећеном Дани словенског писаног језика и културе, у спомен Светих Ћирила и Методија (2011).
Уредник је међународног зборника савремене духовне поезије, "Небески одјеци".


 Насловна фотографија: "Црква у Шилову", Ник Сидл
Припремиле: КМ Новине

3 коментара:

  1. Захваљујем на објављивању у Капустиново и своје име.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала Вама на овако упорном и вредном раду којим чувате душу од потпуног отуђења.

      Избриши

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.