Вести:

среда, 20. август 2014.

Кијев крије да свакодневно своје војнике враћа - мртве у хладњачама

среда, 20. август 2014. | КМ новине 0

Мајке, супруге, ћерке, сестре… су све чешће на украјинским улицама, отворено протестују против рата на истоку Украјине. Оне блокирају градске тргове, мостове, аутопутеве, захтевајући истину о тачном броју погинулих војника, и повратак кући преживелих.
 ...

За самопроглашени десничарски и дикаторски режим из Кијева је све теже да прикрије ову болну истину…

Више водећих руских, али и западних медија, извештава о масовним протестима и најављеним акциијама, широм Украјине. Највећи протест је заказан за 1. септембар у свим већим украјинским градовима. Ове очајне жене су основале и своје удружење „Мајке украјинских војника“ на чијем челу је Оксана Стетсенко. Ова организација наводи да су губици међу украјинским војницима много већи од званичних фигура.

 
По њима Кијев у последње време наводи број погинулих војника, али једино међу припадницима редовне војске, који су ретко у првим борбеним линијама, већ углавном обезбеђују артиљеријску и другу подршку, док се подаци о убијеним припадницима добровољаца, припадника Националне гарде, граничара и других „пара-формација“ забрањени за јавност по личном наређењу Андреја Парубија, бившег шефа украјинског Наионалног савета за безбедност и одбрану, а управо ти губици су највећи и крећу се у хиљадама…

Хиљаде украјинских војника се није јавило својим кућама још од јуна и јула, украјинска војска  обећава обелодањивање тачних података о погинулима и заробљенима, али тек када се „војна операција“ оконча.

Председница удружења мајки, гђа Стетсенко наводи да су након „пада“ Славјанска на улицама тог града лежали лешеви стотина украјинских војника и да их је Кијевска хунта покопала у плитиким необележним масовним гробницама, где се ти лешеви распадају на великој врућини, што ће касније онемогућити њихову идентификацију.




Ови њени наводи се поклапају са недавним захтевом Новоруских власти Кијевској хунти да, уз гарантовану безбедност, пошаље санитарне тимове ради откопавања тих лешева и прикупљања других лешева украјинских војника који се распадају на бојиштима у пограничном делу са Русијом. Кијев се оглушио на све ове захтеве.

Да Кијевске власти скривају од јавности (и себе?) страшну истину потврђују наводи удружења „Мајке украјинских војника“ које наводи да полиција чува под највећим мерама обезбеђења четири вагона хладњаче са лешевима војника код Луганска, док је 17 јула у област Доњецка упућено шест вагона хладњача да покупе лешеве украјинских војника са тог „бојишта“. Локација и руте тих „вагона смрти“ се држи у строгој тајности, за њихов садржај се каже је „војна тајна“.
Ова тврдња се такође уклапа недавно јавно публиковане информације о размени мртвих између снага Самоодбране НовоРусије и војске Кијевске хунте, када смо видели како новоруски добровољци испоручују кијевској страни стотине лешева украјинских војника у транспортним камионима…
 
Из удружења мајки тврде да у последње време хиљаде позива упућених на мобилне бројеве војника, од стране чланова породица остају без икаквог одговора, што код њих изазива оправдају сумњу да су њихови најмилији већ смештени у вагоне хладњаче, или једноставно остављени да се распадају на напуштеним бојним пољима!? 



~*~

Након Порошенковог председничког указа о трећој обавезној мобилизацији и повећању старосног лимита за војне резервисте који иде и до 70 година старости, многима у Украјини је постало јасно да Кијевској хунти иде лоше на „ратишту“ и да је број убијених и онеспособљених војника много већи, и да је вероватно у десетинама хиљада…

Колико је све то постало не само неугодна политичка истина за Кијев, већ и да директно угрожава опстанак на власти ове западно спонзорисане и отворено нео-нацистичке, самопроглашене владе, најбоље говори подаци о радикализацији протеста грађана Украјине чијим мушким члановима породице је намењена улога кијевског „топовског меса“ на источном ратишту…


 - Све је почело великим протестом у Кијеву испред зграде парламента почетком јула након првих вести о десеткованој 72 бригади украјинске војске. Потом су уследили протести широм земље…

- 25 јула су Николајеву, у близини Одесе почели вишедневни протести мајки и супруга украјинских војника. Оне су три дана блокирале магистрални аутопут преко Варваровског моста на реци Буг. Њихово супрузи и синови су били мобилисани у 79 регименту, након продужетка њиховог служња, судбина многих од њих остаје „непозната“.

- Према писању Хроника.инфо и Зик.уа, 22 јула у граду Бохородчину  у Ивано-Франкијевској области, Карпатијског региона, озлојеђени грађани су напали регрутни центар и друге локалне институције у том месту. Том приликом су спалили службена документа у регрутном центру.

- 22 јула, становници села Скобочивка су формирали људски ланац тако блокирајући пут између Ивано-Франкивског и Бохородчине, проузрокујући километарску блокаду саобраћаја. Они су, између осталог, држали табле са натписима „Не желимо Афганистан у Украјини“, „Шаљите на ратише децу буџована“, „Вратите нам децу“, „Зауставите покољ“, док је највише табли било са натписом „Одбије војну службу“..
- Локални медиј “ Vesti“ је навео речи родбине војника „Наши синови су постали топовско месо“. У овом крају (регион Ивано-Франкивски) протести су проширили и на Јаремчу, такође и суседном Самбору у региону Лвова.


 - Против присилне регутације радикално су се побуниле и неке украјинске националне мањине, тако је је 28 јула у региону Буковине дошло до блокаде друмова од стране украјинских Румуна који живе у том делу (на југо-западу земље).
 
- 24 јула родбина регрутованих војника је блокирала пут у Обукивском дисктрикту, захтевајући повратак својих најмилијих са ратишта.

- 28 јула анти-ратни протест у Одеси је сатима блокирао Црноморски обални аутопут.
- Становнци шест села Сокоријанског региона (област Чернивици): Билоусивке, Ломачинција, Микаловке, Сербичаније, Кормана и Романкивција- су блокирали 25 јула аутопут између Чернивиција и Новодњистросвког, захтевајући хитан повратак својих синова са ратишта.
Овим протестима је био практично блокиран цео регион Чернивиција, чији становници су тих дана носили траспаренте са натписима „Не желим рат- хоћемо мир“, Нисмо рађали децу за рат- не дајемо вам нашу децу“, како су забележиле локалне тв станице. Током ових протеста, грашани су физички напали регрутне официре и јавно спаљивали мобилизацијске позиве.

- О радикализациј протеста сведочи и следеће чињенице- у насељу Маршинци Новоселитскијског региона области Чернивиц, демонстранти су блокирали касарне и полицијске станице. У ту сврху су донели аутомобилске гуме и физички су блокирали пут између ових институција и њиховог села. Регрути су уместо одзива надлежнима предали писма којима одбијају службу у украјинској војсци, отворено називајући операције Кијевске хунте на истоку као „покољ“.

 
- 20 јула, аутопут „Кијев- Чоп“ је блокиран од стрне великог броја становника села Хамаливке код Лвива, углавном жена. У том крају протест је прошлог месеца у више наврта блокирао аутопут, исти аутопут је такође био блокиран 28 јула у близини села Ракошино и Зњацево, у близини границе са Словачком и Мађарском. Што опет указује на чињеницу да очајни Кијев све више прибегава присилној мобилизацији етничких мањина у Украјини.

- 30 јула је у граду Новоселиција области Чернивици избио масови протест против рата и присилне мобилизације, како су то забележиле локалне тв станице.

~*~

Други проблем са којим се суочава Кијевска хунта је огроман број дезертера. Тај податак се такође прикрива од јавности. Према процурелом извештају украјинске војске- само у трећој седмици јула 3,500 војника је дезертирало, 1,600 је погинуло, док је 4,700 војника рањено. Ове тврдње потврђу и приложени документи украјинске службе безбедности и војске…




…Да ови протести попримају нове димензије и да нису лимитiрани само на родбину „киднапованих“ регрута, сведочи и недавни наступ чувеног украјинског новинара и ТВ спикера Остапа Дроздова који је јавно позвао грађане на бојкот присилне регрутације. О овоме је известила „Рускаја Весна“ наводећи његове речи: „Мој програм (на регионалном ТВ каналу ЗИК) треба да се сматра почетком неформалне кампање бојкота мобилизације. Јавно износим своју подршку тој иницијативи коју сам крстио `Мобилизација је једнака геноциду`.“ Дроздов је овај свој став образложио следећим речима: „Веома је важно да сви који су против мобилизације јавно проговоре, тако ће видети да нису усамљени. Они су у ствари у огромном броју.“
М. Новаковић 

Извори:

http://en.itar-tass.com/world/745716

http://rt.com/news/177956-kiev-abandons-ukrainian-soldiers/

http://www.globalresearch.ca/antiwar-and-anti-conscription-protest-across-ukraine-kiev-regime-wages-all-out-war-in-east-ukraine-nato-threatens-russia/5394449



Припремиле: КМ Новине


Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.