Вести:

среда, 20. август 2014.

Урнебесно: Шиптарски ''Универзитет'' у Призрену без иједног дипломираног!

среда, 20. август 2014. | КМ новине 0

У недостатку штампача за штампање диплома, шиптарски "Универзитет" у Призрену није избацио ниједног дипломца од свог оснивања!
...

"Ректор" овог "Универзитета у Призрену", Захадин Шемседини, рекао је студентима да чекају од "Универзитета у Приштини" да купе штампач и уколико он буде функционисао и "Универзитет у Призрену" ће купити исти на истом месту!

 Немар УПЗ око куповине овог принтера је оштетио студенте. Менаџмент каже да чека док "Универзитет" у Приштини не купи принтер. Међутим од стране челника шиптарског "универзитета" у Приштини дошао је демант у коме кажу да су већ одавно опремљени принтерима.

Основан пре четири године, други по величини јавни шиптарски "универзитет" на Косову "Уксхин Хоти" у Призрену, још увек није дао ниједног дипломираног студента.

Иако је више од четири стотине студената извршило своје обавезе испуњавањем услова за добијање диплома, овај универзитет ни после четири године од оснивања, не даје им могућност да они до ње заиста дођу.

"Као резултат кашњења потврда изгубио сам прилику да наставим мастер студије, како на Косову и Метохији тако и ван (покрајине)", рекао је Хулај за један шиптарски медиј.

Он додаје да је сваког месеца добијао обећања да ће проблем бити решен, али према његовим ријечима још увијек нема ништа од тога, а студенти су остављени на милост и немилост.
 

"Ректор" овог "Универзитета у Призрену", Захадин Шемседини, рекао је студентима да чекају од "Универзитета у Приштини" да купе штампач и уколико он буде функционисао и "Универзитет у Призрену" ће купити исти на истом месту.

Студент Кујтим Хамели је прошле године завршио студије али каже да је имао потешкоћа због недостатка дипломе да настави постдипломске студије на Универзитету у Истанбулу (Цариград) у Турској.

Хамелију је дато право за наставак студија у Турској након што је Универзитет у Истанбулу дао додатни рок за комплетирање документације, након којег је "Универзитет" у Призрену издао потврду о дипломирању али је Хамелија било срамота да то покаже у Турској.

"Врло једноставно писмо формата А4, један не структуиран формат са граматичким грешкама, једним печатом и потписом декана. Било ме је срамота да то покажем на универзитету у Турској", рекао је Хамели.

Иако је "Универзитет" у Призрену отворен октобра 2010. године, налог за куповину принтера за штампање диплома је предат након четири године.

Према ријечима Захидинија, од новембра, када је он ступио на ову дужност неколико пута су покушали да поруче штампач на истом месту на којем је купио и Универзитет у Приштини, али када су сазнали да се њима покварио, нису желели да "бацају новац узалуд".

"Од новембра до сада, баш када смо желели да наручимо штампач као што је имао и Универзитет у Приштини, они су нам рекли да не наручујемо јер се њима покварио", каже Захидини и додаје да и не зна где су са шиптарског "Универзитета у Приштини" купили штампач.


Фото: Илустрација / Штампачи су данас достигли, до скора, незамислив напредак и могућности да штампају чак и компликоване предмете - попут ове протетичке руке коју дечак на фотографији носи. Он каже да сада може и да се пење по дрвећу са овом руком штампаном у 3Де технологији а од недавно су штампачи унапређени тако да могу да штампају и 4Де - што практично значи и опонашање текстуре и физичка својства материјала. Срећом, за штампање 2Де технологије, у које спадају и дипломе, много су приступачнији и једноставнији. Извор: РТ.цом

Али, са "Универзитета у Приштини" поричу ове тврдње. Кажу да имају
штампач који штампа дипломе и потврде о оценама а да је проблем друге врсте.

Према речима из Уреда за информисање тзв., "Ректората Универзитета у Приштини", они имају проблем са апаратуром која поставља сигурносну расвету на дипломама. Таj део је наручен, а није наручен
штампач како каже вршилац дужности ректора Универзитета у Призрену, Шемседин Захидини.
"Један принтер је купљен за вријеме мандата Мује Ругова (2009-2012). Овај
штампач оштећен је без могућности поправке током мандата Ибрахима Гашија (2012-2014) због поплава које су погодиле простор у којем делује Канцералија за дипломе. Због тога смо морали купити још један принтер (други по реду), који је тренутно у функцији".

У међувремену, шиптарско тзв. "Министарство просвете" није дало никакав одговор на проблем на Универзитету у Призрену јер су "саветници"
тзв., министра Бује, Арбер Морина и Афердита Малићи, на одмору.



Додатак редакције:

Штампраија Јована Т. Костића по неколиким изворима, основана је 1925. године и спада у прве градове Србије који су имали оваква постројења. По својој опремљености такође је била једна од најопремљенијих у Србији и у њој су се штампале књиге, новине, памфлети... дипломе... Штампраија је прво била смештена у улици Безистен, затим у згради до Јованове куће (обе срушене у бомбардовању током Другог светског рата), затим у улици Краља Милутина која по "ослобођењу" од немачких фашиста - добија назив Р. Садикуа. Штампарија је функционисала до велике национализације. Има и оних који тврде да су и први бројеви "Јединства" штампани у овој штампраији.

Неки од документата о постојању и раду ове штампарије.



Извор о штампарији Јована. Т. Костића у Приштини


Божидар Горажданин - и његови потомци из рода Љубавић, оснивачи су прве српске штампраије. Он је, боравећи у манастиру Милешеви, послао своја два сина у Венецију, где су набавили опрему и започели, а можда и довршили штампање своје прве књиге - Служабника из 1519. или 1520. године. Затим су штампарију пренели у Горажде, на реци Дрини.

 То је била прва штампарија у Турској империји, а укупно је под Турцима радило осам српских штампарија, али врло краткотрајно: Горажде 1520-1523, Рујно под Златибором 1536/37, манастир Грачаница 1538 /39, Милешева 1544-1546, Београд 1552, Милешева (опет) 1557, Скадар 1563 (у тесној вези с Венецијом и штампаријом Вуковића), а последњу је у Мркшиној цркви (у околини Ваљева или јужно од њега) водио 1562-1566. године монах Мардарије, раније (1552)штампар у Београду.


Извор: Пројекат Растко


Припремиле: КМ Новине

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине