Српски кметови градњом паркића испровоцирали Пашу (Фото)

---

---

Чим су српске барикаде у Косовској Митровици замењене украсним жардињерама, почели су да стижу и „адекватни одговори“ са шиптарске стране.

---

  ...

Омогућавање али још више и учествовање српских појединаца на шиптарским квази изборима у овом делу Србије, учинили су да се створи осећај коначне победе и заокруживање „државности“ на последњем преосталом делу српске покрајине где се још увек није наметнула администрација њихове непризнате
творевине. Уместо намере да воде „мангупску политику“, иако је она од свог почетка сасвим јасно била дилетантаска, то јест велеиздајничка, српски политичари су почели само да се мангупирају пред камерама игноришући свако штетно дејство које су непромишљено изазивали.

То понашање најбоље илуструје она већ чувена ТВ реклама где службеница банке навлачи ојађене грађане на још један  кредит одговарајући на свако немогуће питање са „може“. А онда се деси исто што и клијентима, враћање дуга...

Сходно томе „зеленашки“ неморално пролази и српски народ на Косову и Метохији. Политичарима новац, народу зној од страха и сузе. Хвала Богу па до крви још није дошло али ако се неимари одмах не зауставе... сви знамо шта ће бити. Како један саговорник данас рече „ја сам рођен 41'. Већ са три – четири године сам почео да понешто разумем и од тада имам и сећања. Живео сам у Србици (недалеко од Косовске Митровице), и нико не мора да ми прича шта су Шиптари радили. Зато се цело село 63' договорило да се масовно исели. Од 63' па до 66' сви су отишли. Не знам шта мисле ови наши (политичари), све дадоше због Европе, ***... их Европа“.

Бошњачка махала.

Ако се нађете у живом блату, најбоље је да почнете да пливате што је у њему много лакше него у води, због велике густине. Ако у паници и незнању пробате да наглим покретима дођете до чврстог тла или неког ослонца, пропашћете и удавићете се јер није довољно густо да би сте ходали. Срби са севера Косова и Метохије већ 15 година пливају. Иако су у мору живог блата и не знају шта је тачно оно што се види на хоризонту, копно или облак, не посустају. Одједном су дошли они који мисле да то могу боље и силом почели да их уче ходању до копна које баш и није чврсто али је најближе. Правећи се да не знају да је тај брежуљак у ствари само још један талас. А природни закони никада не лажу.

Тако је и несрећни „Парк мира“ осликао шарлатанску свест незрелих људи који би да „једном руком“ решавају нека од питања светске политике. После четири дана од „обичног“ парка на сред главног моста, дошло је до највећих протеста у Косовској Митровици од 17. марта до данас. Опомена коју су изазвали није била довољно делотворна па су одлучили да на том месту најаве изградњу „трга цара Лазара“ (наравно, нема везе што Лазар Хребељановић није био цар већ Кнез, то је неопходно само писменима да знају). Ту се вређање Светог лика Кнеза Лазара није зауставило. Као одговор уследио је почетак подизања споменика, то јест постављена је једна усправљена шира канализациона цев, испуњена песком, из које штрчи високи јарбол са заставом Албаније на врху. На њој табла „трг Адема Јашарија“. Тако су непромишљено лик Светог Кнеза Лазара ставили тик уз једног бандита од чијих идеја је овдашњи српски народ силно пропатио. Радови на мосту су настављени и после тога да би данас осванула вест како је и у Сувом Долу, надомак Косовске Митровице, почела изградња трга „УЋК“... Многима је прва асоцијација на њих фотографија на којој држе у рукама одсечене српске главе, не Хашим Тачи, он је почео да вуче на Брисел. Овде се урбанистичко решење свело на неколико канализационих цеви, чак помало перверзног изгледа, са истоветном заставом.

 

„То је Паша подигао“, каже данас човек који живи недалеко од овог инстант постамента. „Паша је одавде, из Косовске Митровице, Шиптар. Он је нешто као Звонко Веселиновић, мада није толико јак. Има и он своје људе, и политичари га слушају и полицајци“.

Други, који је у том истом делу града био на „изборном месту“ током квази-избора тврди да га је видео како цео дан стоји ту и прича са људима, дели им „папире“ и каже за кога да гласају. „Ма какви, нико не сме да му каже да иде одатле“.

Онај први додаје да га зна од малена и да је и као дете био претеће нарави. „Али ако га не дираш никада неће први да те дира“ наглашава. „Хоће и да помогне кад ти затреба и кад му се обратиш. И нашим Србима је помагао. Само немој да га дираш, е онда си завршио...“ Све ово потврђује и други саговорник који каже да одавно познаје Пашу.

Епилог на високом нивоу стао је у наслов „Без договора у спору око паркова“.
^[1]

Јер и Кетрин Ештон је препукло и позвала је обе стране на рапорт у Брисел. Ако сте прихватили да будете мали и немоћни, то ћете и бити. Тако смо још једном, а ово понављање постаје врло досадно, видели ове политичке позере који за све испред камера вичу „може“ како се не сналазе у својим умишљеним улогама и у реалности коју им Запад кроји. Уместо борбе за свету земљу, за део територије своје државе, почели су да преговарају о паркићима и раскрсницама.

Ова несрећна дечја игра толико је узнемирила, већ у годинама, европску учитељицу Ештон која чак није ни хтела да са њима разговара. Учитељица је показала своју строгоћу и ванредно али уобичајено понижавајући однос према лошим ђацима. Из Брисела је „Ђурић нагласио да две делегације нису имале заједничке разговоре, већ су одвојено своја гледишта износиле сарадницима високе представнице ЕУ Кетрин Ештон“. Бедно! Потврђено је и да одлазак несташној деци код директора увек тешко пада... "Атмосфера је била изузетно мучна, а госпођа Тахири је чак одбила да се рукује са мном у ходнику", рекао је Ђурић новинарима“. Мукица...

И све је враћено на своје садашње место. Улица Кнеза Михаила у Косовској Митровици показује да он на Косову никада није ни био. „Јелисејска поља“ на рубу Косовске Митровице остала су то што јесу – Брђани. Тргови Адема Јашарија и „УЋК“ исто тако показују да то никада нису били градски нити момци са асфалта и да ће тај песак морати да врате у чуку из које је и дошао.

  И тако се показало ко је ко и ко је шта. Српски представници да су недорасли ситуацији и приликама светске политике над својом земљом и узвишеношћу њене историје и државности. Паша је показао да нису прошла времена када су Срби морали да знају где им је место, да не могу сами да уређују своје гумно и да се до доласка неког новог Црног Ђорђа ту ништа неће на боље променити и да то што су прихватили да играју по његовим правилима мора тако и да буде.
А Кетрин Ештон, осим зуба које показује и док се смеје (ово у фигуративном смислу, свака анатомска сличност је случајна), европска учитељица живота представницима нижих слојева српске реформаторске политике у стилу „не љути се човече“, показала је строгоћу и да се кораци изван поља неће толерисати када то није у интересу неофашистичке Европе.

---

^{[1] http://www.beta.rs/default.asp?tip=article&kategorija=vestidana&ida=3094368&id=&ime=}

---

Иван Максимовић / КМ Новине