Културно наслеђе Срба са Косова и Метохије представља делимично истражен сегмент традиционалне културе који је данас нажалост запостављен и у највећој мери непознат широј јавности. Посебно је важно изучавање традиционалне културе Срба са простора Косова и Метохије данас када се територија налази у сложеној ситуацији а културно наслеђе Срба је изложено својатању, или је у најгорем случају заборављено и уништено.
...
Народне ношње Срба са Косова и Метохије у 19. и 20. веку
Изузетна разноликост и богатство начина одевања код срба са Космета у претходним вековима подељена је по целинама првенствено на ношњу Косовског становништва и ношњу становника Метохије, даља подела је извршена на основу регионалних целина (Косово - север Косова или Ибарски Колашин, Ибарска долина, Централно Косово, Косовско поморавље, Метохија (Пећки округ) Призренски округ, Подримље, Русенички подгор, Средачка и Сиринићка жупа, као и Гора коју насељава горанско становништво). У погледу послова којима су се бавили становници дошло је и до прожимања земљорадничких и сточарских одевних елемената. На селима су били заступљени сточарство и земљорадња, а у градовима становништво се најчешће бавило занатским пословима и трговином. Сви ови фактори утицали су, уз остало, и на начин облачења становништва па се на Космету наилази на оријенталне и источњачке утицаје у облачењу, и на доста подручних разлика, нарочито у женској ношњи.
Мушка и женска ношња Ибарског Колашина почетак ХХ века. (Илустрација: Ђорђе Башчаревић) |
Народне ношње
Одређени хаљеци српске сељачке ношње потичу из средњег века, поједини су се одржали у примени све до двадесетих година двадесетог века. Такви су на пример опанци, тозлук, кожух, мушке сукнене чакшире, мушке и женске ланене и конопљене кошуље, гуњ, аљак и прегача такође и накит (прстење, гривне, обоца, почелица, кованик и рубац). Целокупна женска зимска сеоска клашнена одећа беле боје, украшена црним вуненим гајтанима, коју су носиле Српкиње на Косову, у великој мери подсећа на женску зимску ношњу влашких сточара, македонских крајева, а слична ношња је била још код старих Словена. Такође постоје и извесни елементи византијске мушке одеће где се истичу ''фистан'' и фес. У украшавању одеће везом, што је био посао вредних терзија, махом из турске, уочљив је и оријентални и турски утицај. Сви остали делови ношње српског становништва са Косова настали су касније, након миграционих кретања становништва у XVII и XVIII веку.
Најважнија сировина за израду текстила била је вуна од које је израђивано сукно. У неким селима на Косову, у новије доба, носила су се два типа ношње: старинска сеоска и индустријска конфекција или домаће кројачке израде, по узору на варошку ношњу.
У косовском везу употребљавало се много злата, срме и шљокица. Најзаступљеније боје биле су: црвена, црна, розе и зелена, а користила се и боја јоргована или ''јоргованлија''. Везло се упоредним вуненим концем, који су жене саме преле и бојиле. Лепота косметског сеоског веза највише је уочљива на кошуљама и пешкирима, а слично је било и код градског становништва, где се везло и китило свиленим концем, златовезом и ''ојме'' чипкама. Сеоски вез је рађен углавном на крстиће, неки на цео, а неки на пола бода од крстића. У народу су постојали посебни обрасци ''урнеци'', а стварање обрасца за вез називало се ''изурнечити''. Сви обрасци су носили име по селу из којег су потекли. Везли су се најчешће јелеци, и кошуље на видним нестима као што су попрсје, рукави и рубови кошуља. По мотивима и начину шарања јасно се разликују Косовски вез и Метохијски вез. Дечија ношња на Косову и Метохији је по типу готово истоветна са ношњом одраслих. Дечија ношња се, од села до села, или од вароши до вароши, највише разликовала по социјалној припадности.
~*~
Невеста са капом перјаницом, 20. век | . |
Косово Поње, превез отоз. Почетак 20. века. |
О народној ношњи, у другом делу, биће речи о Гњиланској котлини (Косовско поморавље), Метохији, Призрену, о Средачкој и Сиринићкој жупи.
Ђорђе Башчаревић, графички дизајнер.
За КМ
Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.