Вести:

четвртак, 10. јул 2014.

Р2П: Укључење Запада у решавање сукоба у Украјини

четвртак, 10. јул 2014. | КМ новине 0


 



Из стране штампе издвојили смо и превели текст објављен крајем марта ове године. Чињенице изнесене у тексту, повезаност јужне српске покрајине са Либијом и данас Украјином, продорно разоткривање двоструких стандарда, промишњености и спровођење крвавих планова Запада сасвим је било довољно да одлучимо да објавимо текст. Актуелност ове тематике је готово стална.

... 
Р2П, или "одговорност да се заштити" (енгл. “responsibility to protect”), је геополитичко средство којим се користи Запад након темељне дестабилизације нације преко оружаних пуномоћника како би се тамо могло војно интервенисати,
одрадити промену режима, окупирати, и преуредити нацију и економски и социополитички. То је било учињено у Србији за добијање разорног дејства са циљем отимања Косова и Метохије, као и недавно у Либији.
 
 На Косову, канадски „Национални весник“ оцењује следеће у свом чланку под називом "САД подржава ћелије Ал Каиде током балканских ратова" преносећи:


У годинама непосредно пре НАТО бомбардовања Југославије 1999, милитанти ал-Каиде долазе на Косово, у јужну покрајини Србије, да помогну албанским екстремистима „ОВК“ са отпочињањем своје терористичке кампање против српских циљева на том простору.

Муџахедини "се финансирају новцем Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирати", рекао је један западни војни званичник, тражећи анонимност. "Они су били плаћеници који нису снимали серију на Косову, већ их ОВК користила да раде њихов прљави посао".

Сједињене Америчке Државе, које су првобитно обучавале авганистанске Арапе током рата у Авганистану, подржале су их у Босни, а затим на Косову. Када су снаге НАТО-а пре три године покренуле своју војну кампању против Југославије да свргну господина Милошевића, ушли су укосовски конфликт на страни ОВК, који је већ примио "значајне" војну и финансијску подршку од мреже бин Ладена, тврде аналитичари.

Ово нам открива да је сам рат у почетку убрзан од НАТО и након тога се проширио кроз интензивну обуку, финансирање и наоружавање терориста увезених у региону са тачно одређеним циљем стварања довољно крвопролића да оправда НАТО интервенцију и касније геополитичку ресистематизацију Србије.

У Либији 2011, не само да је Запад отворено финансирао и наоружавао представнике Ал Каиде, либијску исламску борбену групу (ЛИФГ), али такозвана зверства цитирана од стране Запада, да се позове на одговорност "да се заштити" су додуше измишљена од про- западних либијских заговорника "људских права" који су то потврђивали.

Др Слиман Боучигир из америчко-француске удружене либијске Лиге за људска права је отворено признао документарним ствараоцима да су "зверства", која користи НАТО да војно интервенише у Либији, измишљотине и да Запад, не и његовом организацијом, организовао руководи преко 70 НВО - које су, он наводи, већ добро "познате".

У документарном филму под називом "Лажи иза "хуманитарног рата" у Либији: Нема доказа", Боучигир отворено признаје да није било начина да се генеришу стварни бројеви у вези са зверствима која НАТО наводи. Он каже и да су сви његови бројеви, како је то назвао, "процене" настале од документованог не теренског рада, али од руководства опозиције - другим речима, компромисне, неосноване тврдње пристрасних извора, преуређене  кроз "поверљиве" западне Невладине организације на другом крају се појављују као чињенице.

На овим неоснованим тврдњама опозиције НАТО је војно интервенисао у Либији, где су се документовани злочини тек онда догодили, укључујући окружење, намерно изазвану глад, а НАТО бомбардовање из ваздуха од градова Сирту и Бани Валид направило је, путем расно мотивисаног геноцида, етничко чистее градова као што је Таварга.

 

Реална претња у Украјини

За разлику од Србије и Либије, где је Запад  зависио од измишљених прича и зверстава како би одобровољио збацивања владе - дугим и апсурдним приповестима које описују наводне идеологије које уводе сваку владу да почини злочине који се, у ствари, никада нису догодили, у Кијеву, режим подржаван од САД који је преузео власт, отворено и одушевљено прихвата идеологију нацизма Адолфа Хитлера.

Чак и БиБиСи преноси да Запад признаје да ови расисти, нетрпељиви фашисти предводе такозвани "Евромајдан" устанак којим је свргнута демократски изабрана влада. У видео извештају БиБиСи-ја, "нео-нацистичка претња у новој Украјини", мржња према Русима и Јеврејима нарочито се отворено изражава код видно наоружаних неонацистичких милитаната који се слободно крећу у главном граду Украјине Кијеву и заузимају седиште политичких противника који су протерани из града силом.

Насиље је праћено другим облицима репресије, укључујући цензуре супротстављених ставова.Организација за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) ће признати на свом званичном сајту у објави под насловом, "ОЕБС-ов представник за слободу медија забринут је због нових корака да се ограничи медијска разноликост у Украјини" наводећи:
Представник ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић данас је изразила забринутост због захтева да кабловски оператери у Украјини обуставе преношење тачно одређених руских телевизијских канала.

"Понављам свој позив властима да не покрећу ове репресивне мере", рекла је Мијатовић. "Забрана програма без правног основа је облик цензуре; национални безбедносни проблеми не би требало да се користе на рачун слободе медија".

Дана 11. марта Национална телевизија и Радио Савет за Радиодифузију Украјине захтевали су да сви кабловски оператери зауставе емитовање руских телевизијских канала Россииа 24, ОРТ, РТР Планета и НТВ-Мир.

Наоружавање, репресија, залагање за отровну идеологију расизма, нетрпељивост и нетолеранцију, чини да су снаге које су заузеле Кијев главни кандидати за санкције Запада и претње војном силом у име заштите оних изложених њиховим растућим серијским злостављањима. Уместо тога, Запад је одушевљено пригрлио нови режим, подржавајући га појачано у смислу финансија, дипломатије, и чак војно.

Амерички сенатор Џон Мекејн је отишао најдаље позивајући Запад да почне саветовање и наоружавање нацистичке милитанте и да помогне учврстити их дубље у Кијеву, као и развијање пројеката изван њихових тренутних упоришта - сликање застрашујуће слике где САД уводи Источну Европу у ескалацију сценарија "Сирија".
 

Русија је позванија на одговорност да заштите „Р2П“

(Аутор: Effer Lecebe)
За Русију, која са Украјином има заједничку границу, као и заједничку историју, културу
и лингвистику - режим у Кијеву није само претња Русима у Украјини који живе дуж границе, већ представља директну претњу унутрашњој безбедности саме Русије.

Мешање Запада у Украјини није изолован инцидент са уским, искључиво украјинским питањем у игри. Запад је укључен у сва дешавања на периферији Русије већ деценијама, са НАТО-ом који се посебностара о геополитичком опкољавању Русије путем народа укључујући Мађарску, Пољску, Бугарску Естонију, Летонију, Литванију, Румунију, Словачку, Словенију, Албанију, Хрватску, Грузију, и још много тога.

Постоји отворено политичко уплитање у земље као што су Белорусија желећи да посеју исту врсту политичке нестабилности која је захватила Украјину у покушају да тамо сруше про-руску владу и замене је про-западним, послушним режимом.

Стабилност Украјине и опструкција насилних, идеолошки опасних по Запад режима од преузимању власти, није само ствар екстратериторијалних интереса за Русију, већ и један од унутрашњег егзистенцијалног услова опстанка. Нацистички зилоти који су окупирали Кијев су идеолошки двојници опозиције у Русији коју подржава САД а тренутно активне унутар саме Русије, загађујући Москву својом јеткости и покушавајући да створи сличну деструктивну нестабилност широм руске територије као што смо видели током "Еуромајдана".

Али упркос томе, Русија није одговорила ваздушним нападима на Кијев као што је то учинио НАТО у Либији, нити је наоружавала и подржавала терористе да брутално малтретирају украјинско становништво до покоравања. Уместо тога, она је једноставно подржала спорије решење, а сада успешним референдумом на украјинском полуострву Крим, што је углавном руско говорно подручје, становништво је демократски и мирно избегло од Запада инсталирани режим у Кијеву.

Док Запад тврди да је Референдум, који је надмоћно одлучио о независности, био "нелегалан", што су тврдње као прстен шупље јер се Крим одвајио од режима који је дошао на власт кроз оружане побуне радије него било којом врстом изборног процеса уопште. Јасна ратоборна спољна политика Запада, укључујући и наоружане послушнике у Кијеву, захтевају присуство руских професионалних војника у Криму који би тамо били стационирани трајно годинама и били један од многих фактора који би држали Украјинске ултра десничарскех екстремисте на обалама залива преко пута полуострва.

Русија јесте и наставиће да штити народ на Криму и остатку источне Украјине, чинећи то без дневних летова, крстарећих ракета, и терориста послушника како је то НАТО урадио у Либији пружајући тако свету бољи пример под којим околностима "одговорност да заштити" може да се изведе и како тачно треба да се спроводи. Референдум и текућа интеграција Крима у Руску Федерацију додаје додатни легитимитет улози Русије у обезбеђивању стабилности у Украјини, док покушаји Запада да одбаци и заправо "поништи" референдум и процес интеграције, открива неискрене дупле стандарде на којима се њихова верзија "демократије" и "глобалних норми" заснива.

Тони Карталучи, геополитички истраживач и писац. Из Бангкока специјално за часопис „Нови источњачки изглед“ New Eastern Outlook”





 
Превеле КМ Новине 

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.