Вести:

четвртак, 26. јун 2014.

Чему српске барикаде?

четвртак, 26. јун 2014. | КМ новине 0


 


Гледамо ових дана како се напетост, немир, несрећа и насиље на улици у јужној српској покрајини, као летња киша изненада појављују. Једни више, други мање криве за то постављање „нове барикаде“ на главном мосту у Косовској Митровици. Не може се обичан, цивилизовани човек начудити како то уређена зелена површина и декоративне биљке засађене у жардињерама могу изреволтирати масе и инспирисати их на екстремно и опасно понашање.


   

   Српске барикаде на Косову и Метохији називане су у медијима разним именима али не да би се правилно окарактерисале нити да би се о њима правилно информисали. Разлози су
привремени, дневнополитички, под утицајем интереса Запада али најпре из врло мале политичке или економске користи а понекад - тек ради задовољења личне сујете и одбацивања целокупне историје, наслеђа, борбе, српских жртава и, хтели или не, река проливене крви. У одбрани Косова и Метохије - једино српске!

   У многим "независним"1 медијима а врло утицајним, ова изнуђена али и легитимна појава ословљавана је чешће или у одређеним тренуцима као "Балван револуција". То је назив који је први пут употребљен за барикаде, такође грађене од дебала, у Крајини где се српски народ бранио од насртаја хрватских неоусташких идеја, недела, претњи и зверстава за које је, поучен Јасеновцем, Јадовном, Шарановом Јамом, глинском црвом и покатоличавањем, био до краја спреман да се брани. 

Некада: поглед са барикада.
   Онима који мисле да је свет настао оног тренутка кад су се родили, ти ратови у бившим СФРЈ републикама изгледају као "почетак сукоба" док ово што се данас дешава на Косову и Метохији виде као "крај, расплет" једне приче. Став који догађаје посматра као тренутни феномен, одељене или засебне фрагменте времена идентичан је "свести" листа2 који пада са дрвета. Он не може да зна ништа што је било пре па ни да замисли шта ће бити после њега иако се мало тога мења. Без разума, без могућности да размишља и учи и осећа, без икакве мере за било шта и било кога такав лист би једино "знао" оно што се дешавало за време његовог постојања на овом свету. И заиста, његов свет ће нестати са њим као и он сам. Његов највећи успех јесте да буде незнатни део сенке и сконча као ђубриво. Он никада неће постати ни цвет, ни нектар, ни плод који храни. Он се рађа на стаблу које га храни одржава али "далеко" од његовог средишта. На једној од "удаљених" грана која се при сваком ветру зањише како овај дува. И није једини. Њихова множина може једино заварати човека да помисли како је та зелена "пена" заправо оно што је на дрвету најмоћније. Сви знамо да када човек хоће да се огреје никада не чини то лишћем већ једино самим деблом. Дакле сво то нема и не може имати било какву реалну снагу. Све оно пада у "једном дану" кад за то дође време. Тада видимо сву снагу горостаса који је преживео толике зиме и олује. Барикаде у Книну, као и ове на Косову и Метохији, не само да нису почетак већ су тек део точка за мучење којим се српска кичма кроз историју покушава сломити.



На Барикадама у Рудару, општина Звечан, било је
и разиграно.
   Ко је први поставио барикаде? На то вам не може дати одговор ни једна званична служба, ни једна НВО, полиција, не могу ни историчари а понајмање ја. Ако погледате народ који одлично памти ратове у којима је губио четвртину, половину или две трећине војно способних мушкараца и свог становништва, изволите замислити кроз шта смо пролазили до сада. Вратите се уназад од данашњих дана преко Кулина бана па до првих свитања малог и слободољубивог племена нараслог у народ Срби. У тим првим, историјски незабележеним сукобима, ратовима и одбрани, Србин попут било кога на овоме свету и није могао да затвара прилазне кланце и друмове ничим до балванима и одваљеним стенама. То је прва помоћ у нападима који се на нас догађају. То је најбржа могућа реакција на упад непријатеља. Не можете се лако отети чуду док гледате како је огроман бетонски блок постављен тако да је ограда дворишту крај друма а након два минута, прешавши узбрдицу, нађе се у улози бране најјачој војној сили овога света. 
  Нисмо то ми смислили. То су ожиљци на нашим генима. То су ратнички покличи из незапамћених битака, јауци наше заклане деце и стараца. То је плач мајки над убијеним сином и јецај очева над силованим ћеркама. То је плач деце у сумрак испред запаљене и порушене куће. То је ветар који хучи кроз пукотине оскрнављених цркава и поломљених споменика. То и томе су српске барикаде. 

Повратак у остатке своје куће, околина Клине. Српска девојчица разгледа "по собама" које су Шиптари преуредили.
   Међународна заједница, окупатор познатији као КФОР и ЕУЛЕКС, (за)разне НВО и слуге Новог светског поретка, фашисти, качаци... а најжалије и најјадније је што и српска власт па и сама црква2 користе безакоње, претње, уцене, застрашивања, укратко - ђавоље лукавство и безобзирност не би ли срушили те барикаде. Они користе сва средства осим једног - закон. Зашто је то тако? Не користе закон јер је он иза барикада - на страни српског народа. То је све што ми имамо а једино што њима недостаје. Једино су правда и закон нешто што може изнедрити дуготрајно и одрживо решење. Не потези када од главног градског моста направите зелену површину, на неколико језика је назовете „Парк мира“ такве табле окачите на различитим местима. Чак ни натписи не могу један са другим јер су лаж и лицемерје које сте са Запада донели. А то, одмах смо и видели, више изазива сукобе него што их може решити. 

"Парк мира" на месту тек уклоњених барикада.         |        Четири дана касније сукоби с друге стране због
                                          "Парка мира".
    Господо, вама западњацима се обраћам, не успевате? Са ваше стране "људска права" а са наше Правда, истина и закон стоје вам на путу, не наше барикаде. Превидели сте једну ствар јер читаву ситуацију посматрате из угла агресора који би лицемерно да се представи као миротворац и доброчинитељ. Не иде вам за руком да у то убедите никога али вашој савести одговара таква прича. Мада знам да ни њу таквим аргументима не можете убедити. Ко би још желео да буде ратни злочинац, окупатор, разбојник а да му то буде свакодневни посао са прописаном униформом за обављање истог, са тачно одређеним радним временом и платом у континуитету без обзира на све па још и да на крају добије пензију то? Заиста верујем - нико. Ето зато Ваша савест себе покушава да обмане и прекрије смрад племенитим називима. Управо то Вас смућује и не да да сагледате реалнст - барикаде не можете срушити јер напросто Ви их градите и гомилате. Балвани на барикадама нису наши. Стене и камење на барикадама није наше. Те препреке су само заустављена лавина дрвља и камења које на нас управо ви кроз историју бацате. То су ваши балвани, то су ваше стене. Одлучним отпором српског народа који одбија да буде понижен и потчињен у сопственој држави, та лавина је заустављена на лакат од наших кичми, костију, лобања. Заустављена на праговима наших кућа пуних деце, жена и стараца. Ту Срби заустављају полудивље хорде наоружане сечивима, маљевима, камама, полуспуштених панталона, лудачких погледа и демонских урлика. Када те хорде вратите својим кућама и шталама, а онда се и ви вратите својим кућама - ни балвана код Срба више неће бити. 
Богородица Лепавинска, чудотворна икона на крсту кога је српски народ на Илиндан подигао на барикадама.

   А онда обуците одело новог човека, искрено се оставите свог посла јер "зло добра донијети неће", покајте се себе ради и тако умирени дођите у Србију! Не само да нећете више икада пожелети да рушите наше барикаде већ ћете, попут норвешког бившег припадника КФОР-а, да се јавно извините и уложите свог себе и све своје не бисте ли те барикаде одбранили.

   О барикадама одлучујете ВИ, а МИ Срби радимо само оно што морамо. Ето, ексклузивно сам Вам открио најбољи начин да се барикаде заувек и неповратно уклоне па, ако то заиста желите, видећете да нимало није тешко и да то можете учинити у сваком тренутку. Не морате се крити по ноћи, квасити по киши или смрзавати по мразу. То заиста не чини нико ко има часне намере и ко долази у миру, зар не? Већ само спакујте своје кофере, крените на пут и проблем ће бити решен.  

______________________________________


*1 - Независни медији не постоје. Користе се тим називом како би аудиторијум који покривају убедили у објективност свог рада. дакле кад кажу "независни" у ствари мисле "објективни". Опет, ни један медиј није ни објективан јер сви они заступају одређене идеје и пропагирају вредности за које уредништво сматра да су праве а готово увек одбацујући традиционалне вредности које српски човек сматра једино природним јер их је наследио и у складу са њима живи. А сви "велики" медији су економски зависни па једино бирају коме ће се приклонити - одређеној странци, организацијама, водећем таласу који ће их новчано подржати или властима. А ко их плаћа тај њима и управља.  

*2 - По упокојењу Патријарха СПЦ Павла многи фарисеји који су чекали тај тренутак открили су своје лице и исплезили своје језике. Клевете, љагања, кривотворење и мењање богослужбених правила и поретка који вековима важе у СПЦ јасно показују да, за сада, сви осим једног епископа хрле у Екуменизам и унијаћење. Колико је то за народ добро погледајте само злочине у Хрватској. Најгоре од тих чинили су Унијати - покатоличени и „похрваћени“ то јест Срби католици. Таквим човек постаје када од Бога отпадне. Какве су њихове намере види се по епископима који себи придодају називе "бискуп" и тако би да служе Богу и мамону а то се не може. Најпогубније за нас на Косову и Метохији јесте прогонство епископа и владике РП и косовско метохијског Артемија. Иако се по црквеним канонима ни један епископ не може уклонити са водећег места једне епархије, Синод кога чине "бискупи" и екуменисти учинио је то без икаквог основа како и сами признају. На место канонског епископа дошао је Узурпатор Теодосије и одмах наставио своје сусрете и дружења са највећим и осведоченим српским непријатељима од Клинтонове до Тачија. Најјаснији доказ био је када су из Теодосијевог седишта захтевали да се уклони велики Православни крст кога је народ поставио на барикаде! Пошто је народ одбио изостала је свака подршка "свештенства" народу у тој борби. Након тога преостали монаси на КиМ, који су пристали на ово безакоње, сви редом узимају лична документа лажне, монструм "државе" Косово.
 ______________________________________________________________________________
За КМ Новине текст и фото: Иван Максимовић

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.